Vratismo se na selo

Splet životnih okolnosti nas je vratio na dedovinu te 2013 godine, u kojoj dane provodimo u radu i gajenju  ljubavi prema naših petoro dece.Decu učimo od malih nogu kako se proizvodi hrana, učimo ih da razlikuju biljke i životinje sa kojima živimo i koje nas okružuju, učimo ih da vole prirodu , da je čuvaju i neguju.Proizvodnja hrane za vlastite potrebe je preraslo vremenom u posao od kojeg živimo i koji volimo.Kako rastu naša deca tako rastu i niču nove ideje.Naša kuća je izgrađena davne 1940 godine,a tokom vremena su izvršene dve dogradnje.Napravljena je veranda i kupatilo, u kojoj je ranije postojao bojler na čvrsto gorivo.Kuća je pravljena od čerpića, mešavina gline i pleve, sa istim materijalom je i malterisana. Kuće su se nekada krečile krečom, što i danas činimo.Ovi sada primitivni materijali su ljudima pružali život u zdravoj kući, bez vlage, sa zidovima koji dišu, koji leti pružaju hladovinu,a zimi toplu kuću , sa jeftinim grejanjem.Naš salaš je odvojen od drumskog saobraćaja, i naseljenog mesta, karakteriše ga čist vazduh, mir i tišina, poj ptica, miris procvetalog cveća i voća, zvuci domaćih životinja.
Na salašu je dosta pomoćnih objekata, štala, kokošinjac, svinjac, pušnica, razne šupice i korisne prostorije, tako da na selu nema problema oko manjka prostora.

Kući smo obnovili, dogradili neke objekte ,proširili proizvodnju hrane na skoro sve poljoprivredne delatnosti.Praktično život na selu nam je otvorio mnoge vidike, i promenio naš pogled na svet.Uspeli smo za ovih par godina da steknemo poverenje kod skoro dve stotine porodica, koje redovno snabdevamo svake nedeljne.

Naš povratak na selo je možda kap u okeanu sveta koji se sve više udaljava od samog sebe, od prirode i od onog što je istinski na korist čovečanstvu, ali i kap nade za sve nas, za pokoljenja koja treba da naslede ovu zemlju.

Naša vrata su širom otvorena za sve one koji žele da vide kako mi živimo i radimo, na čašicu dobre rakije i domaće specijalitete.